БЕЗУМНА, ЈАДНА, НИШТАВНА ПИСКАРАЛА

ПО НАМА СИПАЈУ ОТРОВ!

Медији нас свакодневно запљускују дезинформацијама, шокантним вестима, погрешним интерпретацијама и вешто провученим варкама између редова. Трују нам свест, увлаче се у подсвест и ма колико у почетку ми успевали да филтрирамо информације, временом и сами престанемо да опажамо детаље који нам се индиректно пласирају кроз тобожње важне вести. 

НОВИНАРСТВО У СРБИЈИ ЈЕ МРТВО!

Сваки објављен текст, емисија, информација долазе из исте кухиње и истим зачином зачињене. Постепено постижу циљани ефекат - ПРОМЕНУ СВЕСТИ!

Погледајте наслове у новинама, пажљиво проучите текстове не тражећи у њима причу већ проучавајући терминологију која се користи и сазнаћете шта им је намера. У НАШУ СВАКОДНЕВНИЦУ, У НАШ ЈЕЗИК И НАШУ СВЕСТ СЕ УВЛАЧЕ ЊИХОВЕ МИСЛИ!

Текст који наводно критикује издају и криминал, саме извршиоце наводи с великим поштовањем истичући обавезно функцију злотвора (најпознатији пример - "премијер Владе Србије" а има и стравичнијих примера које из јасних разлога не желим никада да напишем). На исти начин се помињу и највећи непријатељи српског народа, починиоци великих злочина и разне непријатељске организације. 

Ово треба имати у виду када се вести копирају и цитирају. Прихватајући њихову терминологију, подсвесно дајемо потврду наведеном. 

А "новинарима" могу само да кажем следеће:

"БЕЗУМНА, ЈАДНА, НИШТАВНА ПИСКАРАЛА, КОЛИКИ СУ ИЗДАЈНИЦИ ОНИ КОЈИ ВАМ ГУРАЈУ САЖВАКАНЕ, МИЗЕРНЕ, ПОДМУКЛЕ, ИЗДАЈНИЧКЕ ТЕКСТОВЕ, МАКАР ЈЕДНАКИ АКО НЕ И ВЕЋИ ИЗДАЈНИЦИ СТЕ И ВИ САМИ"!  

ТА НЕЋЕМО ВАЉДА ЈОШ И НА ПРОТЕСТ ИЗАЋИ?

Народе мој, 

ако вам је ЛОШЕ, ако вас боли НЕПРАВДА, БЕДА, НЕЗАПОСЛЕНОСТ, ГЛАД, ОБЕСПРАВЉЕНОСТ, ОДУЗИМАЊЕ ТЕРИТОРИЈЕ, ЛИЧНЕ ИМОВИНЕ, ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ, ОМАЛОВАЖАВАЊЕ ЖРТАВА, СЛУЖЕЊЕ НЕПРИЈАТЕЉИМА, МАТЕРИЈАЛНА И ЕКСПЛОАТАЦИЈА РАДНЕ СНАГЕ... слободно можете на ту тему написати дванаест хиљада статуса са детаљном анализом проблематике, исте поделити са истомишљеницима, успут коментаришући сопствене и сличне статусе других пријатеља а посебно је битно доделити довољно лајкова статусима, коментарима и изнад свега шаљивим сликама које се ругају пропасти народа Србије.

ОВО ДЕФИНИТИВНО МОРА ПОМОЋИ! 

Ако то не учините, као да ништа велико нисте учинили у борби против узрочника горе наведених појава.

Оно што никако не треба да чините је да повремено бар на тренутак запоставите ВРЛО ОШТРУ И ЕФЕКТНУ ВЕРБАЛНУ ИНТЕРНЕТ БОРБУ и да, далеко било, ПОСЕТИТЕ НЕКИ ОД НАЈАВЉЕНИХ ПРОТЕСТА о којима сте читали на тим статусима, обавезно лајковали и са пуно ентузијазма страсно подржали макар једним мотивишућим коментаром. Посебан значај има и део дискусије коју треба повести о организатору протеста јер уколико иза свега тога стоји неко звучно име, можда би и било занимљиво прошетати и направити пар фотографија онако успут, уколико није сувише хладно да бисмо извадили руке из рукавица.  

Још једном помињем, избегавајте ЈАВНЕ СКУПОВЕ, ПРОТЕСТНЕ ШЕТЊЕ, ПИСАНЕ ТРАНСПАРЕНТЕ, ПИШТАЉКЕ И УСКЛИКЕ, ОТВОРЕНЕ ЗАХТЕВЕ ВЛАДИ СРБИЈЕ И ДРЖАВНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА, СВЕ ОБЛИКЕ БОЈКОТА ИЗДАЈНИЧКЕ ВЛАСТИ А ПОСЕБНО САМОИНИЦИЈАТИВУ, УДРУЖИВАЊЕ И ИСТРАЈНОСТ У ПРОТЕСТИМА. 

Питате се због чега?

Па, ево зашто. Уколико бисте Ви, Ваши пријатељи, они трећи и тамо још неки ипак одлучили да игноришете ово упозорење и неким пуким случајем практиковали горе наведено, могло би се десити да, онако сасвим случајно, дође до општих демонстрација које би узроковале СМЕНУ ВЛАСТИ И КОМПЛЕТНОГ СИСТЕМА те у том случају не бисмо имали даље разлоге и материјал за писање оних дивних дванаест хиљада инспиративних статуса и ону нашу суштински важну ВРЛО ОШТРУ И ЕФЕКТНУ ВЕРБАЛНУ ИНТЕРНЕТ БОРБУ! Уосталом, ми смо ту да критикујемо "оне неке друге" који би требало да предузму нешто за нас. Ми смо ту да пишемо, делимо и позивамо. Не можемо ми баш све сами. Нека на улицу изађе неко други а нама нека само достави слике и материјал да имамо о чему писати.

Браћо и сестре, након овако детаљног образложења, зар икоме још пада на памет да ИЗАЂЕ НА ПРОТЕСТ???

ДРЖАВО, ВРАТИ МИ МОЈЕ КРПИЦЕ!

Државо, живимо заједно ево већ пуних 40 година и ја тебе никада нисам изневерила, издала, напустила. Од првог дана када сам угледала овај свет, тебе сам сматрала својим домом, својим уточиштем, својим местом под Сунцем.
И од првог дана када сам угледала овај свет, у име мог постојања у твоју касу отишли су први новци. Док сам била мала, ја нисам могла да зарађујем али су моји родитељи редовно плаћали у моје име све порезе, сва осигурања, све таксе и дажбине и све што је теби, државо, било потребно дати да би нас штитила и осигурала наш миран живот. Када сам и сама почела да радим, наставила сам да из дана у дан, из часа у час спуштам новчиће у твоју касицу, делећи онако братски, некад и више теби него мени.
Знаш, државо, ја ни једно парче хлеба у свом животу нисам појела а да теби део нисам дала.
Кажу, важно је увек прво дати држави а за нас шта остане. И тако је и било. Кажу да је држава важна јер нас штити и обезбеђује нам да преживимо и да ми издвајамо да би нам могла помоћи кад нам је најпотребније.
ЕВО, ДРЖАВО, ДОШАО ЈЕ ДАН КАДА МИ ЈЕ НАЈПОТРЕБНИЈЕ!
 Ја сада немам приходе и потребно ми је да ми даш оно што си обећала. Да ме заштитиш, да ми помогнеш када ми је натеже, да оправдаш своје постојање, да ми даш сигурност коју си гарантовала и коју сам годинама плаћала.

ШТА ЈЕ САД, ДРЖАВО, ПРАВИШ СЕ ЛУДА???
И сад кад једва могу да купим половину хлеба, ти ми и даље и од тога узимаш "свој" део. А не даш ништа!!! И тражиш још!!?!?!
Сад би још да се са мном свађаш, да ме тучеш, да ме затвараш?!
Чекај, бре, државо Србијо, нисам ли ти ја све време плаћала да ме баш од тога заштитиш?

КО ЋЕ САДА МЕНЕ ОД ТЕБЕ ДА ШТИТИ???
Храни куче да те уједе, каже добри народ.
Е, КОГА САМ ЈА ХРАНИЛА!

НЕ ДАМ ВИШЕ НИ БАНКУ! НЕ ДАМ ВИШЕ ДОК СЕ НЕ ОПАМЕТИШ!
НИСАМ ЈА ТЕБЕ НИКАД ИЗДАЛА.
АЛИ ТИ СИ МЕНЕ, ДРЖАВО, ИЗДАЛА!

ГОДИНЕ МУКА И МУКА

БИЛЕ СУ ТО ГОДИНЕ МУКА И МУКА
Човек сам. Само човек женског рода. Српкиња. Тиха, неприметна појава у једној некада богатој земљи, у земљи која је рађала велике ратнике, научнике, уметнике, хероје... велике људе. Мала сам али човек сам. И у Србији живим.
Моја је породица скромна. Моје су жеље скромне, дечица, дом, миран посао, цвеће у дворишту и можда некад излет са пријатељима... Ништа више.
МНОГО ЛИ ЈЕ?
Учили су ме да не дирам туђе, да говорим тихо, да дам а не узимам, да помогнем а не тражим, да праштам и не проклињем, да правда увек победи и да моје време долази... Учили су ме да будем човек а не звер.
Али звери су ме гониле.
Чинила сам све како су ме учили. Али моје време није дошло. Процурело је међу прсте и постало храна зверима.
Дуге су то године ћутања, чекања...
Неки су други, "бољи", смелији кројили моју судбину, судбину целе нације.
И болело је, коштало је, ломило је душу и тело али ко сам ја да им кажем да не чине добро, да не иду правим путем, да нас све воде пут понора?
Ко сам ја? Мали човек, сасвим небитан, сасвим просечан...
Па, они су ту, они су вође. Ваљда боље знају?
Али нису знали!
Нису ни желели!
Њихово је оружје био наш мук, наше чекање, наше надање, наше веровање да ће за нас чинити оно што су говорили.
А то нису чинили. Не за нас.
Убијали су нас нашим оружјем.
И одједном ме је пробудила тешка тишина. Ништавило.
Видех наше животе у туђим рукама, наше цвеће у туђим баштама, наш хлеб на туђој трпези, нашу децу пред празним столом, наше руке празне испружене и бол, бол, бол у очима.
И видех нашу земљу која се тек словима још зове Србија и којом ходају туђини као велики деспоти а браћу своју видех као робове и нашу децу видех као заморчиће и наше старе као просјаке.
Шта смо то ћутњом говорили?
Шта смо то чекањем дочекали??!!

И ТАД НАУЧИХ ДА ГОВОРИМ!
Научих да не чекам да звери постану људи већ и ја постадох звер али звер која звери прогони.
И научих да проклињем али никог другог до себе јер проклето ми је ћутање, бескрајно чекање на недочекано, бескајно гледање из прикрајка, бескрајно давање незаситима, бескрајно стрпљење и трпљење...
За кога?
За звери!
Од кога?
Од наше деце отето!

НИСМО МИ ОВЦЕ, МИ СМО БУДАЛЕ!

Нису нама јуче кренула кола низбрдо. Котрљамо се већ деценијама, сурвавамо и стрмоглављујемо. Можда тај пад сада само још више осећамо јер је инерција све већа а наш отпор све мањи.

Наравно, говорим о друштвеном суноврату, политичкој лавини пошасти и амбису званом Србија.

Овде, у Србији, народ је диван... Добродушан, стрпљив и луд! Да, да, сасвим луд.

У жаргону постоји оно позитивно лудио које карактерише специфична ведра атмосфера и негативно лудило које чини супротност, шири немир и страх. 

Наше, српско лудило је нешто треће.

Основна карактеристика српског лудила је мазохизам и сенилност а посебно је уочљиво у време савезних и локалних избора. Иако редовно незадовољни и огорчени на све оно што се догађа у држави, наши грађани - гласачи у време одржавања избора користе посебне методе потискивања сећања на пређашње муке и стимулисања потребе да се мучитељу изађе у сусрет приношењем нових жртви, масовно потписују продужетак сопственог утамничења дајући гласове управо онима које виде као своје џелате.

Како би се другачија ова појава могла описати осим као лудило.

Још веће је лудило то што ће ти исти гласачи већ након изласка са бирачког места врло искрено и енергично подржавати све оне који се отворено боре против мучитеља (којима је управо додељен глас) па би се свако нормалан могао запитати откуд такав парадокс!

Али ако упитате гласаче због чега су гласали за оне које не подржавају, одговориће вам питањем: За кога да гласам?

Све у свему, добро би било да ово није само хипотетичко питање јер свој избор не би променили па чак и да су се лично нашли на гласачком листићу као једна од понуђених опција. Разлог: просто се боје сваке промене а "ови" су већ ту па ваљда ће се нешто поправити.

Ма, да, хоће... сигурно...

Шта онда и коме објашњавати?!

Тешко је овом народу, којег су већ многи издали и изневерили, објаснити за кога и због чега треба гласати а још је теже објаснити за шта не треба гласати јер и поред свих редовних јадиковки, и даље је превише оних који на сваким изборима упорно и панично заокружују највеће зло. 

Е то је наш гласачки менталитет! Узалуд ми сви у глас данас вичемо да хоћемо да се нешто промени када сутра сами себи забијамо нож у леђа неспособни да се носимо са било каквом променом, макар и на боље. Таквим ритуалним понављањем сулудих радњи само додатно учвршћујемо позиције својих тлачитеља и елиминишемо сваку сумњу да би се народ икада могао побуднити, супротставити или бар негодовати због патње које му наноси таква власт.

Не знам да ли се уопште можемо надати да ће ово колективно лудило у неком моненту стагнирати па да макар на једне изборе понесемо чисту свест и однесемо мирну савест али све више верујем да се тако нешто неће догодити. Управо зато су сваки ванредни избори само бесмислено бацање новца у амбис у који и сами скачемо.

И на крају, када се зброје гласови, остаје нам само да наслућуемо који однос бирача најгоре опције су заведене овце а колики је проценат лудака који немају паметнија посла него да себи и свима нама до изнемоглости загорчавају живот својим опсесивно-компулзивним заокруживањем истих имена на гласачком листићу...

АДРЕСА: НЕВЕРНИ БОЛ

"Господине премијеру",

ове године Деда Мраз неће доћи. Немам срца да то кажем своме сину јер се толико трудио да заслужи бар један малени поклон од доброг деке за сав свој труд, стрпљење и трпљење које је, тако мален, зрело пригрлио схватајући да је дошло, ето, неко тешко време када много вреди имати и лепа сећања које ће препричавати као успаванку својој мами сваку ноћ када без вечере крене у постељу. 

Зато ово писмо немам коме другом упутити до теби, "господине премијеру", јер си ти јунак над јунацима, инстант замена за сваког супер-хероја, идол над идолима и главни лик у свакој бајци коју нам лично приповедаш из дана у дан.

Дакле, "господине премијеру", добра је била ова 2014-та година, баш добра, напредна... Свака ти част, "господине премијеру", успео си да нас ослободиш свог материјалног оптерећења храбро преузимајући сав наш стечени материјални "терет" на своја плећа јер бринеш о нашој души јер се сада далеко више молимо Богу да нам да снаге да преживимо још који дан.

Свака ти част, "господине премијеру", што си нас растеретио посла јер сада немамо радна места па се далеко више можемо посветити изучавању вештина преживљавања у природним и неприродним условима. Ово нам додатно оставља довољно времена да приметимо људе око себе и закључимо да у свему томе нисмо једини и да смо заправо први пут у нечему јединствени, у потпуној беди и безнађу.

Свака ти част, "господине премијеру", што си нам показао како је величанствено пригрлити свог непријатељ ма колико ти бола он нанео и ма колико најдражих сахранио јер само вером у непријатеља се можемо растеретити "себичног" чувања своје земље и свог народа који је, како ти то мудро кажеш, превише глуп, лењ и зао. 

И на крају, преносим ти писмо које је моје малено чедо желело да упути Деда Мразу а ти ћеш му опростити што није одмах схватио да си ти тај који је изнад свега и изнад свакога:

ДРАГИ ДЕДА МРАЗЕ,

СЕЋАМ СЕ ДА САМ ТЕ СРЕО ЈЕДНОМ КАДА САМ БИО МАЛИ, ЈАКО МАЛИ, МНОГО МАЊИ НЕГО САДА.  ЈА САМ ТИ ГОВОРИО НАЈЛЕПШЕ ПЕСМИЦЕ КОЈЕ САМ НАУЧИО ДА БИХ ТИ ДОКАЗАО ДА САМ ЈА ДОБАР ДЕЧАК А ТИ СИ МИ ДАО МНОГО ЛЕПИХ ПОКЛОНА, БАШ ОНИХ КОЈЕ САМ ЖЕЛЕО. СВИ СМО СЕ СМЕЈАЛИ И СЛАВИЛИ. ВЕРОВАО САМ ДА ЈЕ НОВА ГОДИНА НЕШТО ЛЕПО ШТО ДОНОСИ НОВУ НАДУ ДА ЋУ У ЊОЈ БИТИ ЈОШ БОЉИ, ЈОШ ВЕЋИ, ЈОШ ЗРЕЛИЈИ И ДА ЋЕШ МЕ ОПЕТ, НА ИСПРАЋАЈУ ТЕ ГОДИНЕ ПРАВЕДНО НАГРАДИТИ.

ИЗВИНИ, ДЕДА МРАЗЕ, МОЖДА САМ ТЕ СВОЈИМ СМЕХОМ УВРЕДИО.

МАМА МИ КАЖЕ ДА ОВЕ ГОДИНЕ НЕЋЕШ ДОЋИ.

ЈА ВЕРУЈЕМ МОЈОЈ МАМИ АЛИ, МОЛИМ ТЕ, НЕМОЈ ДА ЈОЈ КАЖЕШ ДА ТИ СЕ ИПАК ЈОШ НАДАМ.  

ОКИТИО САМ ЈЕЛКУ, СТАВИО СВОЈУ ЂАЧКУ КЊИЖИЦУ ИСПОД ЊЕ И СТАВИО НА ТАЦНУ КЕКСИЋ КОЈИ САМ БАШ ЗА ТЕБЕ КРИШОМ САЧУВАО КАДА МИ ЈЕ ЈЕДНОМ БАКА ДОНЕЛА СЛАТКИШЕ. 

ЈА ТЕБЕ, ДЕДА МРАЗЕ, НИСАМ ЗАБОРАВИО ИАКО ТИ МЕНЕ ЈЕСИ.

НЕ ЉУТИМ СЕ ШТО ЋЕМО ВЕЧЕРАС МАМА И ЈА ОСТАТИ БЕЗ ЛЕПЕ ВЕЧЕРЕ КОЈУ ЈЕ НЕКАДА ЗНАЛА ДА СПРЕМИ СА ПУНО ЉУБАВИ И РАДОСТИ. НИЈЕ НИ ВАЖНО, ЈОШ ИМАМО КРОМПИРИЋЕ А ЈА ВОЛИМ КРОМПИРИЋЕ...

НЕ ЉУТИМ СЕ ШТО МИ НЕЋЕШ ДОНЕТИ НИ ЈЕДАН ПОКЛОН ЈЕР САМ ЈА САДА ВЕЛИКИ ДЕЧАК, МАМА КАЖЕ ДА САМ ЗРЕЛИЈИ И ЗАТО МОГУ СВЕ ДА РАЗУМЕМ. РАЗУМЕМ ЈА ДА НИСУ ПОКЛОНИ ТАКО ВАЖНИ А ОПЕТ САМ МАЛО ТУЖАН. БРИНЕМ, ДЕДА МРАЗЕ, ЈЕСАМ ЛИ ЈА МОЖДА НЕШТО КРИВ...

БРИНЕМ ЈЕР САМ ЈА ИПАК САМО ДЕЧАК И КАД САМ РЕКАО ДА СВЕ РАЗУМЕМ, МОЖДА САМ ИПАК МАЛО СЛАГАО. 

НИСАМ РАЗУМЕО.

НИСАМ РАЗУМЕО ЗАШТО МИ ЈЕ МАМА НЕКАД ГОВОРИЛА ДА ЋЕ МОЈ ТРУД НАГРАДИТИ А САДА КАЖЕ ДА МИ ЈЕ НАЈВЕЋА НАГРАДА ТО ШТО САМ УСПЕО. 

НИСАМ РАЗУМЕО ЗАШТО ЈЕ МАМА ГОВОРИЛА ДА ЈЕ ВАЖНО ДА РЕДОВНО И КВАЛИТЕТНО ЈЕДЕМ ЈЕР ТАКО ЧУВАМ ЗДРАВЉЕ И СНАГУ А САДА ИМАМО СВЕ МАЊЕ ХРАНЕ А И НИЈЕ ДОБРА. НЕ КАЖЕМ ЈОЈ ТО ЈЕР МИ ЈЕ ЖАО КАДА ЈЕ ТУЖНА. А УВЕК ЈЕ ТУЖНА...

НИСАМ РАЗУМЕО ЗАШТО ЈЕ ТАКО ЛОШЕ КАДА МИ СТОПАЛА ИЗРАСТУ ПА ОСТАНЕМ БЕЗ ОБУЋЕ ЈЕР СЕ МАМА НЕКАДА ЈАКО РАДОВАЛА МОМ РАСТУ.  

НИСАМ РАЗУМЕО ГДЕ СУ НЕСТАЛЕ СТАРЕ ИГРАЧКЕ КОЈЕ САМ НЕКАДА ДОБИЈАО И КОЈИМА БИХ СЕ САДА РАДО ИГРАО ЈЕР НОВЕ НИСАМ ДОБИО ДУГО, ДУГО...

НИСАМ РАЗУМЕО ЗАШТО ЈА ВИШЕ НИСАМ ДЕТЕ ЈЕР, ДЕДА МРАЗЕ, КАДА СЕ ПОГЛЕДАМ У ОГЛЕДАЛО, ЈА ЈОШ ВИДИМ ДА САМ ДЕТЕ, КАДА РАЗМИШЉАМ О СЕБИ, ЈА И ДАЉЕ ОСЕЋАМ ДА БИХ МОГАО ЈОШ ДУГО БИТИ ДЕТЕ.

ДРАГИ ДЕДА МРАЗЕ, МАМА КАЖЕ ДА ОВЕ ГОДИНЕ НЕЋЕШ ДОЋИ.

ЈА ЈОЈ ВЕРУЈЕМ АЛИ СЕ ИПАК ЈОШ НАДАМ.

НЕЋУ ТИ ТРАЖИТИ НИШТА ДРУГО САМО, МОЛИМ ТЕ, РЕЦИ МИ ЈЕСИ ЛИ ЉУТ НА МАМУ ИЛИ НА МЕНЕ. 

ЉУТИШ ЛИ СЕ НА МАМУ ШТО ЈЕ ЛАГАЛА ДА САМ ВЕЛИКИ ДЕЧАК КОЈИ МОЖЕ ДА РАЗУМЕ ИЛИ СЕ ЉУТИШ НА МЕНЕ ШТО ТО ЈОШ НИСАМ?

СРЕЋНА ТИ НОВА 2015-ТА ГОДИНА, ДРАГИ ДЕДА МРАЗЕ!

ЗАПОСЛЕЊЕ НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

ОГЛАС - ХИТНО:

Тражи се искусан РАШЉАР ради испитивања штетног зрачења у згради владе Србије јер је запажено да особе које дуже бораве у истој доживе извесне трансформације те од сувоњавих и витких постају свињолике појаве.

Потребан је, такође и искусан МЕДИЈУМ који би утврдио присуство натпридродних сила, духова прошлости који проговарају кроз (пицо)уста присутних у згради као и ванземаљских (иностраних) сила које померају ствари, границе и разне покретне и непокретне предмете и људе који чак знају и пре очима јавности за трен нестати без трага.

Конкурс отворен до попуне (буџета).

Не признајем издајничку власт!!!

Пре нешто више од два месеца јавно сам се одрекла ове властин са образложењем и условом изнетим у приложеном тексту. Што сам написала то и делима спроводим али ја, као сасвим неважна јединка, овим чином не постижем апсолутно ништа.
Ову објаву су сасвим сигурно имали прилике да прочитају ботови али нисам имала никакце неприлике од стране власти. Напротив, неким чудом у том периоду чак нисам ни добијала разне опомене због неплаћених комуналија које су до тада биле саставни део рачуна. Реакција је изостала управо зато што ја као појединац не могу ни на који начин угрозити овај режим а реаговањем су ризиковали да изолованом случају само направе добру рекламу и покрену можда неки шири одговор.

Зашто вам ово говорим?
Зато што покушавам да објасним колико сваки појединац, ма колико имао добру вољу и праву идеју, па чак и да је далеко значајнија личност од једног обичног грађанина опут мене, не може ама баш ништа постићи уколико се у борбу упусти сам.

Нема ефекта.
Не чује се, не примећује.

Група људи која делује на исти начин већ би се могла посматрати као опроблем из угла режима а као нада из угла бораца. Већа група, маса људи са једнаким деловањем би већ натерала власт да на неки начин реагује. Пар људи се може игнорисати, ућуткати па и уклонти. Цео народ се не може утишати. Зато вас молим да у циљу опстанка целог народа, почнемо да делујемо уједињено, да подржимо једни друге, делимо идеје и не одустајемо.

Дошао је тренутак да покажемо да смо заједно и да се овај народ неће даље делити.
Дошао је тренутак да јасно покажемо шта желимо и да од својух права не одступао.
Своје су време потрошили.

ОВО ЈЕ НАШ ТРЕНУТАК!

Колонизација на нивоу

Најпознатији издајник српског народа, великои диктатор АВ изјављује: "Нећемо да будемо сиромашни рођак који тражи милостињу и којег се сви стиде, створићемо добро окружење, праву тржишну економију како би привукли инвеститоре који ће у нашој земљи моћи да зараде, али и да остваре пуну правну сигурност".

А сад ти нама, сподобо премијерска, објасни какво је то добро окружење и за кога?

Коју то праву тржишну економију ствараш обарањем цене рада на мизерију, онеспособљавањем домаће привреде повећањем цена или редукцијом кључних енергетских производа, дељењем обрадивог земљишта странцима?

ДА ЛИ ЈЕ ТВОЈ ЗАДАТАК ДА СА ПОЗИЦИЈЕ ПРЕМИЈЕРА СРБИЈЕ ОБЕЗБЕДИШ СТРАНИМ ИНВЕСТИТОРИМА ЗАРАДУ И ПРАВНУ СИГУРНОСТ ИЛИ ТЕ ПОЗИЦИЈА ОБАВЕЗУЈЕ ДА ЗАРАДУ И ПРАВНУ СИГУРНОСТ ОБЕЗБЕДИШ СРПСКОМ НАРОДУ???

'АЛО, ИЗРОДЕ, ЗА КОГА ТИ РАДИШ??????