Хад и небо наспрам мене стоје
Ниоткуда потпоре ни хлада
Гори земља, гори свод над земљом
Нема силе ватру да савлада.
Уморан сам од лењости своје
Кукаван сам, нико ме не иште
Све ђедово тражим да је моје
Ал' не пођох нејак на бојиште.
Проклињу ме а ја се величам
Све по делу дедова и баба
У груди се кукавичке бусам
Војев'о бих победу за џаба.
Ругају се мојој величини
Ал' мрско ми да бих доказив'о
Од предака ловориком машем
Своје немам нити сам добив'о.
Часни били и хероји силни
Моје крви старе јуначине
Лакше перје туђе заоденут
Опонашат' праве величине.
Да ме виде са Небеса силних
Плакали би од срама и јада
Прадедови и жене им храбре
Због гордости која ме савлада.
"Где су дела" - питају ме свуда
"Ту су" - кажем, "у причама старим"
Што да своје крви ја проливам
Кад старином могу да се хвалим...
Џаба крви и исконских гена
Џаба битке давно добијене
Кад надменог а ничему вичном
За потомка добише баш мене!
Да ме виде са Небеса силних
Клели би ме, одрекли што прије
Јер наслеђа узвишене крви
Хвалисавац горди вредан није.
(Један велики изрод једног великог народа...)
Е.П. Бета
