Свака птица има пар крила која једно другом сличе као одраз у огледалу. Када се преклопе, њихове се ивице готово сасвим подударају и тада створе једну величанствену целину која штити и греје тело птице. Али ако та крила ставите на равну површину и превучете једно преко другог како бисте их поткресали и задржали само део који се сасвим поклапа, тада та птица више никада неће полетети. Функционалност крила је управо у њиховим разликама.
Идеја о равноправности међу половима је идентична идеји подрезивања крила. Мушкарац и жена, наизглед слична бића, заправо су две стране целине, симетричне, "визуелно" сличне али заправо значајно различите јер су њихова усмерења другачија и само таква смислена. Онај ко је дошао на идеју да друштво мушкараца и жена преиначи у "једнородно - бесполно" друштво називајући то равноправношћу, није знао (или је јако добро знао!) да тиме убија сваку функционалност друштвеног механизма.
Ни једна се јединка не може надоградити оним што није њен саставни део. Дакле, особине које разликују два пола нису преносиве, не калеме се и не примају на другу страну. Да би се постигла истоветност два "симетрична" бића, једино се могу одстранити особине које их разликују. У том процесу стварају се жене које нису жене и мушкарци који нису мушкарци.
Дословце, настају људи који нису људи.
Сада осакаћене јединке без суштинског идентитета стварају равноправно - бесполно друштво у којем оскрнављени остаци више не лепршају. То друштво не може да лети. То друштво више није друштво већ скупина осамљених, неостварених, осакаћених, анксиозних, нефункционалних, непотпуних поједниаца који више нису у стању да остваре своју основну функцију, нити су у стању да се трансформишу у своју супротност па остају трајно незадовољни и исфрустрирани са уверењем да је душевна патња неминовност њиховог постојања а не продукт раздвајања од сопствене суштине.
Мушкарац и жена у друштву које тежи "равноправности" су самоубице и убице целокупног друштва. Чак и ретки појединци који се смело одупиру овом агресивном одстрањивању полног идентитета, често остају неостварени јер своју сврху могу достићи само у пару али у маси безродних тешко проналазе другу фунционалну половину.
Бесполно друштво је јалово друштво осуђено на одумирање као што је и птица поломљених крила осуђена на смрт.
Нема коментара:
Постави коментар