ПОЛИТИЧКА БУВЉА ПИЈАЦА

А сад нешто о новцу и беспарици, моћи и немоћи, похлепи и глади, смислу и бесмислу, или једном речју ИЗБОРИМА.

Сваки објективни посматрач би могао да закључи да је домаћа привреда сасвим замрла. Једина привредна грана која функционише и чак бележи убрзан раст је ПОЛИТИКА. Тачно тако, политика јесте привредна грана, и то врло профитабилна али не за државу (држава као скуп грађана) већ за појединце који њоме управљају. Улазна јединица у својству сировине је народ а готов производ су г..., хајде, назовимо то друштвеним отпадом док је нуспродукт сиротиња која се најчешће рециклира, утискује у машине за репрограмирање или у случају крајње политичке неупотребљивости, просто закопава. Како нам је свима ова привредна грана већ добро позната, скратићу причу. 

Ова једна привредна грана успела је да се инфилтрира у све друге и прогута их. То је за последицу имало раслојавање друштва на оде који су "привредно" (политички) активни и оне који су "прогутани". 

Некоме мајка а некоме маћеха, како би народ рекао.

Коначно закључујемо да:

- политика производи мртву привреду.

- мртва привреда производи глад. 

- глад производи мртве људе!

Онда долазимо до избора - сајма ПОЛИТИКЕ на којем се нуди фина палета политичких производа, у шарен папир фино упакованих шарених лажа, пропраћених изузетно вештим маркетингом. У тој богатој понуди, ми, потенцијални мртви људи треба да заокружимо име милосрднијег џелата?! 

Знам, звучи сабласно али то вам је, драги моји, реалност.

Треба ли изводити закључак или је већ све јасно?

ЗАМИСЛИ ЖИВОТ У РИТМУ НАРОДА!

Преживели смо једнопартијски систем, преживели вишепартијски систем, преживели смо и њихову последицу - аутократију (једва).

Хајде да више не преживљавамо.

Хајде да покушамо мало и да живимо!

Хајде да очистимо све ћошкове наших живота и наше државе од корења и репова разних странака, партија, покрета, чланова, књижица, боја.

Хајде да коначно изградимо ДРУШТВО ЉУДИ А НЕ ЧЛАНОВА, такво друштво у којем је могуће имати право а не бити ничији, у којем се могуће запослити без чланске књижице, у којем нема изузетих, повлашћених, дискриминисаних, привилегованих, неподобних и подобних. Можемо ли то?

Можемо ли замислити на челу државе писмене, искусне и способне људе који одговорно брину о додељеном сектору, раде свој посао стручно за пристојну надокнаду која је усаглашена са висином зарада других запослених који обављају послове једнаке тежине, стручности и одговорности?

Можемо ли замислити политикантски лоби који добија статус непрофитних организација,

удружења грађана, невладиних организација и њихове чланове који ће убудуће волнтирати славећи своје идеале јер се никакве њихове активности неће финансирати из буџета, тј. џепова грађана?

Можемо ли уопште замислити улазак у било коју институцију, месну заједницу, одлазак пред шалтер без сусрета са "мој до мојега" ликовима,  сударања са "напредне младе снаге" врло битним кикирезима, функционаследницима локалних династија Прелетачевића, а онда и Народну скупштину без разних моћних Алека, мултифанкшн Дачића, Маја трансформерса, Воја доследнонеопредељених и осталих неополитичких мутаната?

Можемо ли замислити све те лопине, преваранте, мафијозе и фолиранте на оптуженичкој клупи, у затворској ћелији и на друштвено корисном раду у великодушно скројеним униформама у њиховим омиљеним бојама?

Можемо ли замислити друштво у којем државници не називају народ није ОЛОШ, БРЕ, у којем службени језик није улични жаргон и где полуписмени не машу докторатима и шупљим гавама док се писмени и способни извозе на запад, "БРЕ"?

Можемо ли замислити забрану рада медијима који не испуњавају минимум критеријума културе и који извештавају лажно, пристрасно, једнострано, неписмено и без икаквог поштовања новинарских принципа?

Можемо ли замислити социјални програм који омогућава осиромашеним грађанима опстанак, опоравак, стручно усавршавање и запошљавање коришћењем буџетских средстава којима су се до сада хранили државни глодари и политиканти?

Можемо ли преживети без њихових "идеологија"?

МОЖЕМО ЛИ ПРЕЖИВЕТИ БЕЗ ПОЛИТИЧАРА?

Замислите само једно такво друштво.

Замислите на трен а онда хајде да само не замишљао!

ПЛАЋЕНИ ЗА СОПСТВЕНО ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ДИКТАТУРЕ И ОКУПАЦИЈЕ?!

(Узгред, види слику, хммм...)

Хајдемо мало о Џорџу Сорошу (који, узгред, вероватно и мене плаћа само нешто касни са исплатом).  

Зна ли неко за случај да је он икада био креатор друштвеног уређења неке државе?

Мени тај податак није познат.

Здрав разум би могао предпоставити да финансијски моћници налазе свој интерес у процесу преливања капитала, кружењу новца а не замрзавању новчаних токова и апсолутном краху финансијског тржишта. Ако то схватимо, онда је јасно да је унутрашње уређење било које државе за њих сасвим небитна ствар (јер је вероватноћа да ће се на челу државе наћи група људи који су на новац имуни па њиховом управљању недоступни се мери у микропромилима). Оно што њих занима је новац, његово кретање. 

Значи ли то да се неће уплитати у политичка збивања унутар социјално и економски нестабилних држава?

Нарано да не значи јер је њихова економска нестабилност прави моменат да се кроз велика таласања убира кајмак.

Међутим, социјална нестабилност није ни најмање део њихове бриге. Једино што им је важно је да се новац окреће. 

Сада долазимо до закључка да ови финансијски моћници не налазе свој интерес у апсолутно замрлом друштву.

Ту налазимо одговор на питање зашто би неко из света финансија имао интереса да учествује у процесу трансформације друштвеног уређења било којег друштва. Свој интерес не налазе у испијању капи из све сувљих извора већ покретању нових токова. Да би се тако нешто десило, њихова инвестиција се састоји у томе да финансијским импулсом изједначе снаге две сукобљене стране и на тај начин оживе сва кретања унутар замрлог друштва. На који начин ће се оно даље организовати, то њих не занима јер ће њихов метод убирања кајмака у сваком случају остати неугрожен. Важно је само да се окреће.

Дакле, када говоримо о протестном изражавању незадовољства грађана Републике Србије актуелном диктаторском влашћу и њеном деструктивном социјалном политиком, да ли се заиста треба бавити тиме постоји ли некакав финансијски импулс који убрзава процесе? 

Колико видим, до овог тренутка се ефекат некаквог финансијског импулса протестантима ни најмање не запажа: није омогућено окупљање организованим бесплатним превозом, нису добили масовно штампане транспаренте и 24/7 медијску пратњу неке "купљене" медијске куће или слично. Изгледа да су потенцијални финансијери затајили.

А јесмо ли се запитали имају ли грађани Републике Србије (власти познати као лењивци, олош и хулигани), бар један мотив да се сами окупе, организују и покажу свој бунт против терора апсолутистчке пљачкашке власти?

Зар ово звучи толико чудно?

Зар је баш све у новцу?

Зар треба Сорош да нам каже да нам није добро?

Мени се чини да не.

Колико су нам ови крви испили, ни десет Сороша нема те новце да нам изгбљено надокнади.

Велика инвестиција или кулминација незадовољства, просудите сами!

МЛАДОСТ БЕЗ БОЈЕ

Гледам како сте слатко загризли мамац да ће вас ЖУТИ прогутати!

И наједном нисте више толико гладни.

Али сенилни свакако јесте.

Заборавили сте време када сте и сами били млади па сте и ви цепали старе ципеле по улицама (осим оних који су још тада били мишеви).

Заборавили сте ко вас је тада на ту улицу избацио.

Подсетићу вас.

Били су то ЦРВЕНИ и ПЛАВИ. 

(звучи познато???)

Да, они су ти који су вас јахали и крали, они којих сте се покушали ослободити. 

Покушали али не и успели.

Јесте, узјахали су и жути али и сјахали а да их нисте морали моткама терати.

И ко се опет дочепао седла?

Гле чуда, опет ЦРВЕНИ и ПЛАВИ!

А ви сте на испиту пали.

Е сад ћутите и блејите (а многи и пролајали), скрушено прихватајући етикету ОЛОША док вам децу проглашавају ХУЛИГАНИМА.

Добро вам лежи та улога жртве и немате намере да ишта мењате.

Аха, ви једном покушали па за*рали... и сад нема смисла да опет цепате ципеле. 

А децу ћете за уши вући? 

Њих ћете казнити јер им није довољна казна то што су се родили на овом месту у ово време робовласништва па се усуђују да поверују да имају права бити слободни људи. Пардон, слободни "хулигани". Не угледају се на вас. Не чекају чуда него су умислили да би их сами могли створити.

Али, чујте! Чак и да су сви до једног, у правом смислу речи, хулигани, они имају права да то и буду јер у каквом су болесном друштву створени и шта сте им од опорезованих пелена до разрованих улица сервирали, право је чудо да нису потпуно подивљали!!!

Право је чудо!

Видите, они знају шта хоће а шта неће. Знате ли то и ви?

Они желе да заврше оно што сте ви оставили незавршеним али вас то више изгледа и не занима. Окренућете им леђа и пустити да их етикетирају и протерују док и последњи међу њима не постне "држављанин Дијаспоре" (јер нису ни хулигани ни мишеви већ људи) или ћете им пружити оно што родитељи својој деци треба да пруже: подршку, заштиту, узор, па и жртву?

Ви како хоћете.

Ја нећу!

За мене сва наша деца никада неће бити хулигани и уличари већ најсјајније светло у овој тмини које обасјава пут. То светло није ни црвено, ни плаво, ни жуто већ искра младости и слободног ума.

Моја је младост згасла под сеном црвених, плавих и жутих. 

Њихову младост не дам!

Ако међу вама има још оних који виде ту искру, који нису ослепели од страха и занемели од лавежа диктатора, одлепите етикете и заборавите на страх. Пратите своју децу као подршка, станите уз њих као ослонац, изађите испред њих као живи зид и не дајте да се њихова светлост угаси!!!

Е.П. Бета 

(Фото: Синиша Трифуновић)