А сад нешто о новцу и беспарици, моћи и немоћи, похлепи и глади, смислу и бесмислу, или једном речју ИЗБОРИМА.
Сваки објективни посматрач би могао да закључи да је домаћа привреда сасвим замрла. Једина привредна грана која функционише и чак бележи убрзан раст је ПОЛИТИКА. Тачно тако, политика јесте привредна грана, и то врло профитабилна али не за државу (држава као скуп грађана) већ за појединце који њоме управљају. Улазна јединица у својству сировине је народ а готов производ су г..., хајде, назовимо то друштвеним отпадом док је нуспродукт сиротиња која се најчешће рециклира, утискује у машине за репрограмирање или у случају крајње политичке неупотребљивости, просто закопава. Како нам је свима ова привредна грана већ добро позната, скратићу причу.
Ова једна привредна грана успела је да се инфилтрира у све друге и прогута их. То је за последицу имало раслојавање друштва на оде који су "привредно" (политички) активни и оне који су "прогутани".
Некоме мајка а некоме маћеха, како би народ рекао.
Коначно закључујемо да:
- политика производи мртву привреду.
- мртва привреда производи глад.
- глад производи мртве људе!
Онда долазимо до избора - сајма ПОЛИТИКЕ на којем се нуди фина палета политичких производа, у шарен папир фино упакованих шарених лажа, пропраћених изузетно вештим маркетингом. У тој богатој понуди, ми, потенцијални мртви људи треба да заокружимо име милосрднијег џелата?!
Знам, звучи сабласно али то вам је, драги моји, реалност.
Треба ли изводити закључак или је већ све јасно?
