Сваки систем функционише као наизменична струја. Док постоји било какав проток, он функционише без обзира на отпор и губитке. Промена смерова га неће зауставити док постоји било какво унутарње кретање. Економски систем се заснива на постојању понуде и потрежње. Изостанак једног чиниоца неминовно убија систем.
Друштвени систем се може посматрати као затворено струјно коло унутар којег електрони (чланови друштва) круже по утврђеној путањи и својим кретањем обезбеђују функционалност система. Темпо и (не)правилност кретања, повремена варничења и варијације у напону неће битно утицати на опстанак друштвеног система. Он се може зауставити на два начина, напуштањем струјног кола или потпуним престанком кретања свих електрона, односно, када говоримо о члановима друштва: напуштањем друштва које функционише унутар система или, уколико та опција није могућа и прихватљива, обуставом интеракције са друштвом.
Дакле, једноставно је - друштвено, односно политичко уређење и било који други систем неће престати да постоји док на било који начин ДЕЛУЈЕТЕ УНУТАР њега.
Он већ предвиђа могућност промена смера унутар утврђених граница и то га неће зауставити. Ако је његова функционалност непожељна, може се зауставити само прекидом токова, неделовањем чланова способних за кретање (било какво деловање предвиђено системом). Заустављањем већег броја чланова изазваће пуцање система док заустављање свих чланова значи његово потпуно "замрзавање". У смислу друштва, ово би се могло приказати као генерални штрајк, масовну грађанску непослушност, привемено обустављање свих (пожељних и непожељних) друштвених активности и потпуно игнорисање свих изазваних реакција до тренутка урушавања система.
Дакле, ДЕЛОВАЊЕ НЕДЕЛОВАЊЕМ.
Али... шта ја уопште знам о наизменичној струји...
