Људи, грешници, зашто још наседате на нечастиве преваре проклетог Луцифера? Клањате се људима (творевинама), стварима (творевинама), појавама (творевинама) а одбацујете Творца. Испијате отровна вина а по извору воде живота газите. Ваша је вера толико слаба да је лако мењате за вражбине и магије. Слушате како вам демони командују да чините обреде незнабожачке, да јединог Бога замените стварима, да телесна чула задовољите а духовна убијете, светлост да вам Сунце буде на небу а не Дух Свети у души вашој, да светкујете дане сопственог изгнанства из Раја, прилажете крваве жртве газећи по крви Божјег јагњета, да судите, да своју заблуду величате и својом руком казните свакога ко у превару не поверује...
Људи, грешници, толико сте себе уздигли кроз грех да вам је сам грех постао идол, жеља, циљ. Толико сте веру своју преточили у паганство и обожавање високих палата, људских ликова, бљештавих, сјајних, пламених појава, хране за тело, пријатне надражаје ваших материјалних чула, представе и варке за ум и дух.
Не тражите духовно рукама јер се само духом може додирнути.
Не тражите духовно очима јер га само унутарњи вид може гледати.
Не тражите духовно слухом јер Божја реч говори изнутра...
Зашто залуд узимате у уста име Господа свога којег се одричете славећи проклетог земаљског Кнеза, његове лажи и издаје? Зар сте толико далеко од свога Оца да га више не препознајете? Зар вам је тако лако пригрлити обману? Зар сте толико душу затворили да се одричете вечности ради ситних наслада овога света?
Јесу ли вечне зидине, иконе, људи, симболи, воде којима се клањате?
Или иструну пред очима, поруше се, црви их прождиру?
Може ли вечност донети кварљива роба? Трулеж? Смрад?
Не може, људи, не може.
Врата вечности отвара само онај који је сам вечност.
Зашто се Оца свога одричете???
Нема коментара:
Постави коментар