Срели се стари школски другови након много година па разговарају о томе ко шта ради у животу.
Први рече: Ја сам завршио медицину, неколико година чекао на бироу а онда преко рођака добио папире и запослио се у једној клиници у Немачкој.
Други каже: Ја сам мало радио овде код неког газде капиталисте за никакву плату али сам на том послу сарађивао са фирмом из Швајцарске па су ме позвали да пређем код њих и сада коначно пристојно зарађујем и лепо живим.
Трећи рече: Ја сам се оженио у Србији и засновао породицу али никако нисмо излазили на крај. Срећом, моја супруга има француско држављанство па смо тако успели да се извучемо одавде и средили се у Француској.
Четврти рече: Ја нисам ништа ни чекао јер су сви моји у Бечу па сам одмах после школе отишао код њих.
Пети се почеше по глави, погледа их искоса и рече: Е, како сте сви ви смотани. Ја сам се лепо учланио у СНС и странка ми купила диплому а редовно добијам и топли оброк који се лако зарађује. Само пишем што ми се каже. И нисам луд да се ломим да идем у иностранство. Мој газда каже да се стрпимо мало и доћи ће иностранство код нас.
Нема коментара:
Постави коментар