Устајем у шест да спремим се за посао.
Проћи ће још читав сат док маленог не пробудим за школу.
Устајем у шест.
Пристављам кафу, излазим да купим две свеже лепиње.
Испијем кафу па отварам фиоку са шминком.
Али се не шминкам. Оћутим десет минута.
Отворим ормар и бирам одећу за посао.
Али се не пресвлачим. Оћутим десет минута.
Спремам два сендвича. Један маленом за школу, други себи за посао.
Други сендвич не спремим.
Тачно је седам.
Ни овај дан никуд не одлазим.
Можда ћу сутра. Можда неки други дан.
Можда ће негде некоме затребати баш неко као ја.
Можда негде будем потребна.
Чекаћу.
Чекаћу спремна.
Устајем у шест и спремам се за посао сваки дан.
Нема коментара:
Постави коментар