Када се разболимо, често нам је свеједно да ли се наш имуни систем налази под нападом идеологије или лобиста (вируса или бактерија). Ипак, са становишта социологије, то су потпуно различите ствари. Идеологије (вируси) чак нису жива бића у пуном смислу те речи.
Лобисти и идеологије изазивају социјалне болести. Иако у основи морално мали, умножавају се и шире огромном брзином. Али када се то остави по страни, између њих постоје огромне разлике.
Лобисти (бактерије) су једноумни облик живота. У само једном мотиву налазе све што им је неопходно за живот – ланци медија и информативни органи, који прозводе присталице и снабдевају лобисте капиталом.
У социјалне болести које узрокују лобисти спадају заблудерија, многосера, велики (магарећи) затупљај, турвонебулоза и многе друге. Међутим, важно је напоменути да има и лобиста који раде у корист људи. Заправо, многи од њих су нам неопходни за добро социјално здравље – тако у друштвеним цревима постоји огроман број лобиста који нам помажу код варења друштвених бљувотина или се боре против других, штетних лобиста. Лобисти учествују у производњи ставова, а поједине компаније користе лобисте за рекламу – такозване прополитике.
Идеологије (вируси): машине за размножавање
Идеологије (вируси) су инфективне честице а не личности. Они се углавном састоје од само једног ланца мотива и љуске - фасаде од хуманости. Немају сопствене органе за добијање подршке, производњу капитала ни размножавање. Ове улоге за њих обављају лобисти.
За многе научнике, идологије уопште нису живе. Наравно, то зависи од тога шта се подразумева под појмом „живот” јер не постоји коначна дефиниција.
Идеологије могу да се размножавају само уз помоћ других организама. Оне кријумчаре свој идејни материјал у туђе мозгове и затим их програмирају. Уз помоћ тог трика, мозгови домаћина почињу да производе искључиво честице идеологије, све док мозак не пукне, и те честице се поново нађу на слободи.
Свака појединачна идеологија се „специјализује“ за одређену врсту мозгова. Неки од њих нападају успаване (биљке), други острашћене (животиње) или свесне (људе) – а неки чак и лобисте (бактерије). Идеологије код људи могу да изазову БЕД-у, херстрес, заглупитис, трип, мржњеолу, смутицу и друге болести.
Посебни лекови против идеологија
Антиполитици делују само против лобиста. Идеологије не могу да буду убијене, па се против њих применују идеостатици. Задатак тих супстанци је да спрече размножавање идеологија, на пример, тако што их спречавају да уђу у мозак домаћина.
Упркос томе, многи социјални лекари често прописују антиполитике иако знају да је у питању идеолошка инфекција. Разлог је то што такве инфекције слабе имуни систем, па лобисти имају прилику да нападну тело са смањеним могућностима за одбрану. Антиполитици би требало да спрече такве додатне инфекције.
Вакцине могу да се развију и против идеологија, и против лобиста.
Нема коментара:
Постави коментар