21. 2. 2016.

ВОЛИ МОЈЕ МАНЕ!

Свако нормално људско биће у свом животу тежи да нађе оног једног правог, "идеалног" партнера. Увек ме је мучило питање, ако већ готово сви исто желе, због чега је тако мало оних који су дугорочно задовољни својoм емотивном везом и како то да су искрено срећни и складни парови толико ретки. Често се за некога може чути и коментар "ту особу је лако волети" и "ту особу је тешко волети", у зависности ко коментарише. Добро, укуси су различити и то је јасно али сва tа "збрка" звана љубав је далеко сложенија. 
Можда сте и сами у неком моменту мислили и мислили да осећате да некога искрено волите (односи се на партнерску а не општу љубав) а потом осетили да је све то некако ишчезло и схватате да та таква љубав више не постоји. Можда вам се дeшавало да неко вас тако заволи а након извесног времена и та љубав нестане. Дакле, били сте убеђени да се ради о љубави а не само о заљубљености, страсти и потреби. Све је деловало сјајно, блиставо и заносно... док се није распршило. Тек тако... И остало је питање где је нестала љубав. 
И тако оно што је некада носило прелепо име Љубав, добија понижавајући надимак Грешка.
Зашто се то дешава?
Каква је то грешка?
Посматрајући дешавања и понашања људи, оних који су остварили неку емотивну везу и оних који имају тежњу да је остваре, приметила сам један патерн, општепримењиван ритуал завођења. Представа коју игра " љубавни кандидат" неизоставно подразумева истицање свих својих позитивних карактеристика, најлепших особина и свега најбољег што поседује а што би се свакоме у извесној мери могло допасти. Површно посматрано, овакво понашање је лгично. Али, ако имамо у виду да је циљ "кандидата" да нађе Једну особу са којом ће постићи складан однос и да у групи коју чини "свако" заиста себи не сужава избор већ само ствара још већу маглу пред очима, онда већ схватамо да је такав приступ сасвим погрешан. 
Коме се не допада добро, лепо, позитивно, љубазно... Допада се Свакоме.
Али да ли је то све што вас чини оним што јесте? Можете ли се трајно одрећи оног дела себе који нисте истакли? И да ли је оно што показујете уопште ваша карактеристика или само добро одиграна представа?
Не заборавите да представа траје неко време али једном падне завеса. А шта тада остаје?
Да, након преставе долази оно "Грешка".
Сада ћете сигурно рећи: "Па, не могу очекивати да ме ико примети ако се не не покажем у најбољем светлу. Нећу ваљда истицати своје мане???"
Ја кажем ДА!
Ако тражите праву љубав, покажите баш своје мане. 
Склоните на страну све оно светлуцаво, бљештаво, дражесно, симпатично што мами Свакога јер ћете тако привући најближе баш оне којима је највише стало до ваше позитивне стране али који ће најтеже прихватити негативну. Од вас ће очекивати савршенство а на крају ћете добити огромну етикету "Грешка".
Тек када истакнете оно што је другима тешко прихватљиво, оно што називају манама и за шта помишљате да нико не може заволети, бићете на добром путу. 
Размислите, ви живите са тим. Ви волите своје мане јер их се не одричете, зар не? Ако је тако, ако их ви можете волети, шта вам говори да нико други не може.
Добро, истина је, не може то Свако али вас и не занима свако. Вас занима Неко. Е, тај Неко је баш онај неко ко ужива у свему ономе што сте ви. Који воли вашу несавршеност и који вас баш због тих ваших особина издваја од других.
Када нађете особу која воли вашу негативност, не брините сувише хоће ли моћи да прихвати и ваше позитивне особине. Биће и то једноставно и ни мало непријатно изненађење. У обрнутом случају вероватноћа би била премалена. 
Ето, видите, све је једноставно ако се ствари поставе како треба. Или да се боље изразим, окрену наопачке. 
Зашто сте онда тако усамљени и несрећни?Облачите најлепшу гардеробу за излазак у гради, качите обрађење фотографије на друштвене мреже, просипате мудрост, говорите о себи у суперлативу присећајући се у причи свих и најмањих подвига из детињства а вешто кријући своје пороке, обуздавајући "незгодну" нарав и товарећи шлепере коректора на подочњаке. 
Пустите то, небитно је. 
Прихватите себе да бисте били прихваћени. Понудите себе а не лошу представу о себи. Када уместо маске Неко заволи Вас и испуни ваш живот, мане ће бити врлине а љубав ће бити Љубав... и то и остати. 


Нема коментара:

Постави коментар