Ђавољи нотар

Актери приче су следећи:

- пензионер са мизерном пензијом (оптерећеном репрограмима за комунална давања), власник непокретности коју не користи али на коју плаћа порез (по вишој стопи),

- корисник непокретности, власников унук, незапослен родитељ малолетног детета, наследник првог наследног реда,

- Република Србија са својим лоповско-правосудним системом, људождерским руководством и полуписменим државним службеницима.

У овој драми први актер, убоги стари пензионер жели да за живота пренесе имовинско право над делом имовине на једног од својих наследника који је у сваком погледу озбиљно материјално угрожен и неформално поклоњену имовину већ користи. Формалним преносом власништва би садашњи власник избегао високо пореско оптерећење као и одговорност за настала дуговања према јавним комуналним предузећима на делу имовине коју не користи нити има намере да користи (репрограмима и принудном наплатом из његове пензије, ниже од минималне, угрожена је његова егзистенција) док би корисник имовине тек као власник исте могао да оствари низ права предвиђених за заштиту материјално угрожених домаћинстава (олакшице на обрачун електричне енергије, водовода и топлификације и друго). 

Законодавац предвиђа неколико начина који би решили ову једноставну правну ситуацију. Уговор о поклону или Уговор о прерасподели и уступању имовине за живота решавају све без много муке. И било би то решено... да законодавац није незасита ала!

Било би то решено да за оверу једног оваквог папира (Уговора), за само један тупави печат нотара незасите аветиње не наплаћују таксу као да ће златом да вас оките! 

Ко има среће да живи у малом месту још не загађеном овим вирусом дерикожа (нису именовани норати), могао би поступак завршити и у Суду који би наплатио иоле пристојну судску таксу и то је то. Али неће моћи за свакога. 

Дакле, не помињем порез који је тек друга прича и где се појава вишеструког опорезивања више и не разматра као спорна а који на известан начин у неким правним односима практично пориче имовинско право грађана.  

Али шта је са Уставом који гарантује једнака права за све грађане, шта је са Законом о забрани дискриминације који санкционише дискриминацију на основу социјалног статуса? 

Шта је са основним људским правима?

Неко би могао рећи да то и није тако страшно јер говоримо о вредној имовини (ипак је то стамбени простор) па није страшно ако се нешто и плати. Па, да, није страшно ако би такса на ту "услугу" била 2.900 РСД колико је била прошле године за разлику од овогодишњих 20.000 РСД нотарских! Уочавате ли извесну разлику у цени? Мала ли је?

Биће да су нам скочиле зараде у протеклих годину дана па су и цене лупања печата пропратиле тај скок.... А не, нису! Напротив, пензија првог актера из ове приче је и даље далеко нижа од висине наведене таксе а да поклонопримац, други актер, заправо нема никаква примања па је и поређење немогуће. Сума сумарум, оба домаћинства наведених актера немају збирне месечне приходе колико на једном лупању печата "заради" нотар и његова виша инстанца (ко ми продаје бајке да тај новац иду у државни буџет и враћа се народу кроз друга улагања, ризикује да добије шамар јер на такве бљувотине више немам жеље да одговарам аргументима). 

Овде важи злонамерно искривљена интерпретација исказа: "КО ИМА, ДАЋЕ МУ СЕ"! А ко нема, не може ни имати. Не можеш да платиш измишљено високу таксу на измишљену услугу и наједном сва права која би могао имати, нестају. 

НЕМАШ ПАРА - НЕМАШ ПРАВА! 

Душебрижници, фотељски саветници који су се увалили у државне столице и шалтере, добронамерно ће вас саветовати да се додатно задужите (код кога више) или да продате део имовине (како ако нисте стекли власничко право) и тако платите ове таксе - харач. Тако све у круг док и последње парче имовине не падне у руке држави тј. њеним лоповима и окупаторима. Тако се зачарани круг - лавиринт наставља до потпуне пропасти угрожених.

Наравно, у том систему "права" никоме не пада на памет да и помисли а камоли изговори да држава постоји ради њених становника и да јој је задатак да им обезбеди сва неопходна права и услове за живот а не обрнуто, како се у пракси спроводи.

Постоји ли и једна "услуга" јавног предузећа или државне институције за коју није предвиђена тарифа, број рачуна, образац и мргодна, позамашна, успорена и полуинформисана шалтеруша која ће је наплатити?

Колико је мени познато, не постоји!

Не понаша ли се онда државни апарат као власник правног лица - друштва а не одговорни извршилац у име и за рачун власника - грађана, што би требало да јесте?

Ја бих рекла да се понаша као прави газда.

Ако је тако, не може и јаре и паре! 

Ако руководство државе већ својата права која му нису дата, наплаћује порезе и намеће разне дажбине а та средства не користи наменски већ изнова народу наплаћује сваку "услугу" коју непотпуно и неквалитетно пружа, тада ми не можемо бити у обавези да унапред паушално плаћамо било шта што се не може сврстати у облигационе односе. Чему порези на све и свашта, ПДВ па и здравствено и ПИО осигурање ако се плаћањем тих намета не стиче никакво право на заштиту и олакшице од стране државе, улугу или било шта друго. То је бацање новца у рупу без дна док пред ФТЈП шалтеруше не смете изаћи празних шака и шупљух џепова. 

Хоћеш да живиш - плати!

Хоћеш да радиш - плати!

Хоћеш да докажеш да си жив - плати!

Хоћеш да платиш некоме нешто - прво плати па плати!

Хоћеш да докажеш да не можеш платити - копирај, извади, плати, потпиши, копирај, плати, плати!

Оваквих драма је већ без броја. Народну имовину којом је располагало државно руководство, већ су давно распродали. Оно што је преостао убогом народу а да нису однеле поплаве, заузели плаћени досељеници, отеле тајкунске банке и запленили државни извршни џелати, покрцкаће измишљена бирократија и бесмислени намети  а голобоси народ ће још неко време налазити начина да рентира сопствене домове (јер то већ дуже време чинимо) док нас све на улице не избаци највећа међу окупаторима, најмоћина међу тајкунима, најјача међу капиталистичким банкама - сама држава.