ДОКЛЕ ВИШЕ - Народни избори и прелазни изборни систем (предлог првог корака ка успостављању новог друштвеног уређења)

Поштовани грађани Републике Србије,

имам разлога да верујем да велики број вас дели моје незадовољство у вези са начином спровођења републичких избора и да сви већ добро знамо да на начин на који нам је у протеклом периоду дата могућност да искажемо своју вољу и поверење члановима Народне скупштине и предложеним кандидатима на изборним листама има низ ограничења, подложан је манипулацији и у много чему ограничава грађане и потенцијалне кандидате да на изборима искажу своју вољу. 

Начин на који је данас регулисано спровођење републичких и ллокалних избора у највећем делу омогућава максималну контролу изборног поступка и самих реултата избора од стране актуелне власти, појединаца, институција и организација које су укључене у спровођење изборог поступка. Грађанима Републике Србије је остављена могућност да пребирају по сервираном отпаду и покушају да нађу светлу тачку у потпуном политичком мраку. Резултат расписивања таквих избора је бирање најмањег зла. Признаћете, ма колико се надали да ћемо наћи ту искру и да ће се кроз зидове тог зачараног круга пробити неки појединац или политичка организација која има намеру да у свему представља нас и нашу вољу, да је у овом тренутку то практично немогуће.

Недавно сам говорила о својим ни мало оптимистичким очекивањима када је у питању могуће расписивање избора и сасвим сам сигурна да су многи страначки активисти, жељни власти, на моје ставове реаговали прилично негативно сматрајући да подржавам "беле листиће" и да својим исказом алудирам на бојкот избора што би за последицу имало само изборну победу актуелне власти, односно оне стране која је задобила "поверење" окупатора наше државе и добила задатке за спровођење даљег уништења Републике Србије.

Напротив, оно о чему ја говорим није повлачење, није бојкот избора већ апел грађанима Републике Србије да не дозволе расипање свог новца на још једну фарсу у којој не постоји начин да искажу своју вољу а у којој само приходују припадници истог клана, укорењена политичка мафија Србије. 

Морамо коначно прихватити чињеницу да се за наша права неће борити нико уколико ми сами не предузмемо нешто, изађемо из зачараног круга и отворимо пут правди. Република Србија је наша држава. "Народна" скупштина Републике Србије мора бити НАРОДНА! Сваки посланик мора бити наш представник, спроводити вољу народа и сносити одговорност за своје поступке. Државно руководство Републике Србије НЕ СМЕ деловати супротно вољи народа, спроводити мере које на било који начин ограничавају права и наносе штету грађанима Србије.  Државно руководство Републике Србије НЕ СМЕ бити клан који се дистанцира од грађана и спроводи "сопствену" вољу (односно, вољу више инстанце која му је омогућила преузимање власти у окупираној земљи).  

Лично нисам присталица вишепартијског али ни једнопартијског система. Сматрам да начин организовања друштвеног уређења који је на снази не обезбеђује квалитетан живот и равноправност свих грађана нити штити и поштује права појединаца. Такође не подржавам став појединаца и организација које промовишу увођење било којег већ познатог друштвеног уређења јер сматрам да постоје велике аномалије у свему већ виђеном и да без значајне адаптације, не бисмо постигли никакву позитивну промену у друштву увођењем таквог уређења. 

Будуће друштвено уређење за које сматрам да би могло допринети опоравку и успостављању природних и праведних друштвених односа у овом тренутку није дефинисано нити игде примењено али не видим разлога да баш ми не покушамо да свету покажемо нешто ново, боље и изнад свега хумано, друштво у којем је човек - човек и које не продубљуе разлике међу својим грађанима по било којем основу. Нацрт предлога за формирање таквог друштвеног уређења ћу изнети неком другом приликом али, свесна да се ни једна промена, па и далеко мања у односу на промену целокупне организације друштва, не може десити "преко ноћи", за почетак ћу изнети само предлоге за постепену измену актуелног режима и припрему за прелазак на нови облик друштвеног уређења. Из тог разлога сам предлог који износим назвала "Народни избори и ПРЕЛАЗНИ изборни систем". 

Пре него што прочитате овај предлог, желим да напоменем да ја нисам политички ангажована (нити су то моје намере) те да све ово износим искључиво као грађанин Републике Србије, појединац из масе жељан сасвим обичног, мирног живота у својој земљи. Из наведених разлога мој предлог може имати извесних правних недостатака које би, у случају прихватања, требало кориговати.

Народни избори и прелазни изборни систем

Изборе за народне посланике расписује председник Републике, 90 дана пре истека мандата Народне скупштине, тако да се избори окончају у наредних 60 дана. Избор за народне посланике може иницирати и група грађана, не мања од 10% укупног броја грађана уписаних у бирачке спискове, а који се о овом захтеву изјасни јавним окупљањем или писаним захтевом за покретање изборног поступка. Потписивање захтева за покретање изборног поступка грађанима ће бити омогућено у канцеларијама месних заједница у којиа се врши и упис у бирачке спискове. Држављанима Републике Србије чије боравиште је ван Републике Србије, потписивање захтева ће бити омогућено на местима предвиђеним за гласање односно у канцеларијама Конзулата и Амбасада Републике Србије. Захтев је валидан и иницира покретање изборног поступка уколико се у периоду од 60 дана од дана подношења захтева прикупи одговарајући број потписа грађана.

Народни посланици се бирају у Републици Србији као једној изборној јединици, применом пропорционалног изборног система, гласањем за изборне листе и расподелом посланичких мандата сразмерно броју гласова које су добиле изборне листе.

Изборе спроводе Републичка изборна комисија и бирачки одбори.

Чланови Републичке изборне комисије и њихови заменици именују се на четири године, а чланови бирачких одбора и њихови заменици за сваке изборе.

Право да бира народне посланике и да буде биран за народног посланика има пословно способан држављанин Републике Србије који је навршио 18 година живота и има пријављено пребивалиште у Републици Србији а који није има учешћа у формирању власти у периоду од датума формирања СР Југославије, 27.04.1992. године до дана усвајања правилника о спровођењу народних избора.

Нико нема право да, по било ком основу, спречава или приморава грађанина да гласа, да га позива на одговорност због гласања и да од њега тражи да се изјасни за кога је гласао или зашто није гласао.

Изборне листе кандидата за народне посланике могу да поднесу регистроване политичке странке, коалиције политичких странака и групе грађана а које нису имале учешћа у формирању власти у периоду од датума формирања СР Југославије, 27.04.1992. године до дана усвајања правилника о спровођењу народних избора.

На изборној листи може да буде највише 300 кандидата. 

Међу свака три кандидата по редоследу на изборној листи (прва три места, друга три и тако до краја листе) мора да буде најмање по један кандидат – припадник мање заступљеног пола на листи, што значи да ће на изборним листама морати да буде најмање 33% кандидата мање заступљеног пола (на листи).

Изборна листа се доставља Републичкој изборној комисији најкасније 15 дана пре дана одређеног за одржавање избора.

Уз изборну листу доставља се и најмање 5.000 судски оверених изјава бирача да својим потписом подржавају изборну листу. Република Србија је дужна да оверу ових изјава ослободи плаћања судске таксе. 

Сваком бирачу обавезно се, најкасније пет дана пре дана одржавања избора, доставља обавештење о дану и времену одржавања избора, са бројем и адресом бирачког места на коме гласа и бројем под којим је уписан у извод из бирачког списка.

На дан избора бирачка места се отварају у 7.00 часова, а затварају у 20.00 часова. У току тог времена бирачко место мора бити непрекидно отворено.

Бирач може да гласа само за једну изборну листу са гласачког листића. Гласа се заокружењем редног броја испред назива изборне листе за коју се гласа.

Резултате избора објављује Републичка изборна комисија у року од 96 часова од часа завршетка гласања. Резултати избора објављују се у "Службеном гласнику Републике Србије".

Свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова.

У расподели посланичких мандата учествују само изборне листе које су добиле најмање 5% гласова од укупног броја гласова бирача који су гласали.

Изузетак су изборне листе политичких странака националних мањина, које у расподели посланичких мандата учествују са 90% мање прикупљених потписа, односно 0,5% гласова од укупног броја гласача.

Мандати се расподељују применом система највећег количника (тзв. Д`Онтов систем), и то тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до 250. Добијени количници разврставају се по величини, а у обзир се узима 250 највећих количника.

Свака изборна листа добија онолико мандата колико се највећих количника који јој припадају налази међу 250 највећих.

Посланички мандати се додељују кандидатима са изборне листе према њиховом редоследу, почев од првог кандидата са листе.

Републичка изборна комисија додељује посланичке мандате најкасније у року од 10 дана од дана објављивања укупних резултата избора, након чега сачињава извештај о спроведеним изборима, који подноси Народној скупштини.

На основу извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима, верификација мандата народних посланијка врши се на првој седници Народне скупштине, коју заказује председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора.

Потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика, конституисан је нов сазив Народне скупштине, чиме престаје мандат претходног сазива Народне скупштине.

Распуштање Народне скупштине и расписивање избора за народне посланике

Народна скупштина се распушта ако у року од 90 дана од дана конституисања не изабере Владу, а може да буде распуштена уколико то председнику Републике предложи Влада те уколико се у том периоду уочи значајна нерегуларност у спровођењу изборног поступка што подразуева пријаве нерегуларности изборног поступка на више од 5% изборних места. 

Влада не може да предложи распуштање Народне скупштине ако је поднет предлог да јој се изгласа неповерење или ако је поставила питање свога поверења.

Народна скупштина не може да буде распуштена за време ратног или ванредног стања осим у случају када је ратно или ванредно стање директно узроковано неадекватним радом Народне скупштне.

Председник Републике дужан је да указом распусти Народну скупштину у случајевима одређеним Уставом.

Истовремено са распуштањем Народне скупштине, председник Републике расписује изборе за народне посланике, тако да се избори окончају најкасније за 60 дана од дана расписивања.