НЕ МОГУ МРЖЊОМ У РАТ

Не могу, селе, не могу, брате,
не могу сабљом у рат!

Лако би било да сечем главе, да дробим кости, да сломим врат.
Лако би било да Бог не гледа и да не каже: То ти је брат!

Не могу, селе, не могу, брате,
не могу копљем у рат!

Лако би било да бодем груди, свуд крв да шикља у неповрат.
Лако би било да непријатељ није и човек, човеку брат!

Не могу, селе, не могу, брате,
не могу пушком у рат!

Лако би било пробити чело, зауставити срце к'о сат.
Лако би било убити звери, зверима тако постати брат!

И зато, селе и брате мили, полазим срцем у рат!
Оком за слепе, гласом за неме, слухом за глуве идем у бој.
Ког мржња мори, подарим љубав, смелости дајем ког мори страх,
Молитвом клетву, стрпљењем псовку, пакосном нудим опроштај свој.
"Спаси нас мржње" - молићу срцем и кад у телу нестане дах.

Не могу, селе, не могу, брате,
не могу мржњом у рат!

Е.П. Бета