ПЛАЋЕНИ ЗА СОПСТВЕНО ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ДИКТАТУРЕ И ОКУПАЦИЈЕ?!

(Узгред, види слику, хммм...)

Хајдемо мало о Џорџу Сорошу (који, узгред, вероватно и мене плаћа само нешто касни са исплатом).  

Зна ли неко за случај да је он икада био креатор друштвеног уређења неке државе?

Мени тај податак није познат.

Здрав разум би могао предпоставити да финансијски моћници налазе свој интерес у процесу преливања капитала, кружењу новца а не замрзавању новчаних токова и апсолутном краху финансијског тржишта. Ако то схватимо, онда је јасно да је унутрашње уређење било које државе за њих сасвим небитна ствар (јер је вероватноћа да ће се на челу државе наћи група људи који су на новац имуни па њиховом управљању недоступни се мери у микропромилима). Оно што њих занима је новац, његово кретање. 

Значи ли то да се неће уплитати у политичка збивања унутар социјално и економски нестабилних држава?

Нарано да не значи јер је њихова економска нестабилност прави моменат да се кроз велика таласања убира кајмак.

Међутим, социјална нестабилност није ни најмање део њихове бриге. Једино што им је важно је да се новац окреће. 

Сада долазимо до закључка да ови финансијски моћници не налазе свој интерес у апсолутно замрлом друштву.

Ту налазимо одговор на питање зашто би неко из света финансија имао интереса да учествује у процесу трансформације друштвеног уређења било којег друштва. Свој интерес не налазе у испијању капи из све сувљих извора већ покретању нових токова. Да би се тако нешто десило, њихова инвестиција се састоји у томе да финансијским импулсом изједначе снаге две сукобљене стране и на тај начин оживе сва кретања унутар замрлог друштва. На који начин ће се оно даље организовати, то њих не занима јер ће њихов метод убирања кајмака у сваком случају остати неугрожен. Важно је само да се окреће.

Дакле, када говоримо о протестном изражавању незадовољства грађана Републике Србије актуелном диктаторском влашћу и њеном деструктивном социјалном политиком, да ли се заиста треба бавити тиме постоји ли некакав финансијски импулс који убрзава процесе? 

Колико видим, до овог тренутка се ефекат некаквог финансијског импулса протестантима ни најмање не запажа: није омогућено окупљање организованим бесплатним превозом, нису добили масовно штампане транспаренте и 24/7 медијску пратњу неке "купљене" медијске куће или слично. Изгледа да су потенцијални финансијери затајили.

А јесмо ли се запитали имају ли грађани Републике Србије (власти познати као лењивци, олош и хулигани), бар један мотив да се сами окупе, организују и покажу свој бунт против терора апсолутистчке пљачкашке власти?

Зар ово звучи толико чудно?

Зар је баш све у новцу?

Зар треба Сорош да нам каже да нам није добро?

Мени се чини да не.

Колико су нам ови крви испили, ни десет Сороша нема те новце да нам изгбљено надокнади.

Велика инвестиција или кулминација незадовољства, просудите сами!