Пре нешто више од два месеца јавно сам се одрекла ове властин са образложењем и условом изнетим у приложеном тексту. Што сам написала то и делима спроводим али ја, као сасвим неважна јединка, овим чином не постижем апсолутно ништа.
Ову објаву су сасвим сигурно имали прилике да прочитају ботови али нисам имала никакце неприлике од стране власти. Напротив, неким чудом у том периоду чак нисам ни добијала разне опомене због неплаћених комуналија које су до тада биле саставни део рачуна. Реакција је изостала управо зато што ја као појединац не могу ни на који начин угрозити овај режим а реаговањем су ризиковали да изолованом случају само направе добру рекламу и покрену можда неки шири одговор.
Зашто вам ово говорим?
Зато што покушавам да објасним колико сваки појединац, ма колико имао добру вољу и праву идеју, па чак и да је далеко значајнија личност од једног обичног грађанина опут мене, не може ама баш ништа постићи уколико се у борбу упусти сам.
Нема ефекта.
Не чује се, не примећује.
Група људи која делује на исти начин већ би се могла посматрати као опроблем из угла режима а као нада из угла бораца. Већа група, маса људи са једнаким деловањем би већ натерала власт да на неки начин реагује. Пар људи се може игнорисати, ућуткати па и уклонти. Цео народ се не може утишати. Зато вас молим да у циљу опстанка целог народа, почнемо да делујемо уједињено, да подржимо једни друге, делимо идеје и не одустајемо.
Дошао је тренутак да покажемо да смо заједно и да се овај народ неће даље делити.
Дошао је тренутак да јасно покажемо шта желимо и да од својух права не одступао.
Своје су време потрошили.
ОВО ЈЕ НАШ ТРЕНУТАК!
