Осматрањем човека у (не)природном окружењу, анализом његовог понашања, реакција и навика, долазим до закључка да се током протеклог века, са посебним напретком у протеклих неколико деценија, код људи развијају одређене карактеристике које их јасно групишу у неколико типова, од којих су најзаступљенији следећи:
- Начисто слуђени
- Болесно залуђени
- Апсолутно луди
- Згрожени лудилом.
Однос припадника прва три наведена типа је прилично хармоничан а посматрано обрнутим редоследом (одоздо навише) уочавамо да се деловањем једног типа појачава интензитет карактеристика другог типа. Последњи наведени тип није у тако складној корелацији са осталима, те се код њега запажају далеко бурније реакције приликом сваког надражаја који долази од стране осталих типова што резултира мутацијом основних карактеристика из згражавања у шок, бес, револт, неверицу, гађење, неподношљицост, дистанцирање па тако оптерећен организам овог типа човека почиње да слаби и да се распада. Као крајњи резултат ове мутације уочавају се четири могућа исхода:
- нагла трансформација у прву групу - тип начисто слуђених (догађа се онда када одбрамбени систем згрожених попусти и западне у апатију),
- принудна трансформација у другу групу - тип болесно залуђених (ова трансформација се ретко дешава и нема никаквог успеха јер имуни систем згрожених и поред принудне вакцинације брзо напада и одбацује молекуле залуђености),
- превентивна благовремена трансформација у тећу групу - тип апсолутно лудих (ретка али прилично успешна трансформација код јединки са израженим интелектуалним способностима које овом трансформацијом мењају функције организма у њихове супротности),
- смрт - (најчешћа појава код јединки типа згрожени лудилом након дуже изложености утицају преостала три типа).
Коначно, узимајућу у обзир све факторе који утичу на обликовање људске јединке у њеном (не)приподном окружењу у актуелном тренутку, долазимо до закључка да се у наредном периоду може очекивати готово равноправан развој прва три типа (начисто слуђени, болесно залуђени, апсолутно луди) са тенденцијом да њихове карактеристике постају све израженије, док последњем наведеном типу (згрожени лудилом) прети истребљење од стране хармонично усклађених других типова којима се овај тип не може прилагодити или потпуно изумирање као резултат недостатка довољно снажног и издржљивог одбрамбеног система који би овом типу у новонасталим животним условима омогућио адаптацију.
