Размишљам о данашњем законодавству. Закони би требало да регулишу односе, штите права и одржавају ред у друштву. Требало би да су нам свима прихватљиви и разумљиви. Требало би да доприносе бољем , сигурнијем и слободном животу сваког грађанина.
Држава као институција народа би требало да регулише правилно спровођење Закона и да штити сваког свог грађанина.
Шта су заправо данашњи Закони?
Шта је држава?
У пракси данашњи Закони служе да ограниче, спутају и угрозе људску слободу. Формулисани су тако да обичне грађане држе на ланцу, дискриминишу, појединце на власти ставе изнад Закона, поробе и угуше сваку личну вољу нејаког појединца.Често неприменљиви у пракси, контрадикторни, двосмислени и лаки за злоупотребу од оних који их усвајају и спроводе.
Држава није народно тело већ братство политичких моћника и плаћеника који се према народу односе као према марви у штали којој се на кашичицу дели тек толико да буде у функцији да доприноси владајућој мањини а у случају изнемоглости, одбацује се као неупотребљива и сувишна.
Држава Србија данас је логор за њене грађане. Тим логором руководе светске зле силе а управљају плаћени издајници. Народ се већ дуго ништа не пита. Напротив. Воља народа је непожељна и неприхватљива појава. Народ не сме да има вољу, не сме да има свест, не сме да покаже став. Окупатори народа нису ту да нама служе. Они долазе да из нас исцеде и последњу кап живота, да нас употребе и баце у заборав.
Држава Србија се врло брзо неће ни звати Србија. Како би могла када то више није држава српског народа. Оног народа који ће убрзо нестати, клонути од немоћи да се ослбоди ропства у логору који је некад био дом овога народа. Једни ће умрети узалудно се борећи за парче неба и слбоде а други ће умрети као људи а преживети зомбирани, без свести, без права и потпуно разоружани.
Ово је слика коју ја данас видим.
Ово је слика коју сутра не желим да видим.
Можемо ли другачије?
Умемо ли другачије?
Хоћемо ли другачије?
Држава као институција народа би требало да регулише правилно спровођење Закона и да штити сваког свог грађанина.
Шта су заправо данашњи Закони?
Шта је држава?
У пракси данашњи Закони служе да ограниче, спутају и угрозе људску слободу. Формулисани су тако да обичне грађане држе на ланцу, дискриминишу, појединце на власти ставе изнад Закона, поробе и угуше сваку личну вољу нејаког појединца.Често неприменљиви у пракси, контрадикторни, двосмислени и лаки за злоупотребу од оних који их усвајају и спроводе.
Држава није народно тело већ братство политичких моћника и плаћеника који се према народу односе као према марви у штали којој се на кашичицу дели тек толико да буде у функцији да доприноси владајућој мањини а у случају изнемоглости, одбацује се као неупотребљива и сувишна.
Држава Србија данас је логор за њене грађане. Тим логором руководе светске зле силе а управљају плаћени издајници. Народ се већ дуго ништа не пита. Напротив. Воља народа је непожељна и неприхватљива појава. Народ не сме да има вољу, не сме да има свест, не сме да покаже став. Окупатори народа нису ту да нама служе. Они долазе да из нас исцеде и последњу кап живота, да нас употребе и баце у заборав.
Држава Србија се врло брзо неће ни звати Србија. Како би могла када то више није држава српског народа. Оног народа који ће убрзо нестати, клонути од немоћи да се ослбоди ропства у логору који је некад био дом овога народа. Једни ће умрети узалудно се борећи за парче неба и слбоде а други ће умрети као људи а преживети зомбирани, без свести, без права и потпуно разоружани.
Ово је слика коју ја данас видим.
Ово је слика коју сутра не желим да видим.
Можемо ли другачије?
Умемо ли другачије?
Хоћемо ли другачије?
