Не иде, не вреди...
Хтедох ноћас да поделим са вама
неке лепе речи, осећај слободе,
топлину из груди што ми даје наду,
на ватру што слути да изнутра пламти.
Хтедох али не иде.
Грч ми у стомаку, горчина у грлу...
Као укус рата, као пале жртве,
к'о сакати војник кад полази дому...
Ни слобода не зна да опере ране
док у мутном оку пребројаваш мртве.
Хтедох да вам кажем да слободу слутим
и да иду дани кад ће муке проћи
ал' грч у стомаку тера ме да ћутим
још преживе ране док скривам у ноћи.
Е.П. Бета
