Нису нама јуче кренула кола низбрдо. Котрљамо се већ деценијама, сурвавамо и стрмоглављујемо. Можда тај пад сада само још више осећамо јер је инерција све већа а наш отпор све мањи.
Наравно, говорим о друштвеном суноврату, политичкој лавини пошасти и амбису званом Србија.
Овде, у Србији, народ је диван... Добродушан, стрпљив и луд! Да, да, сасвим луд.
У жаргону постоји оно позитивно лудио које карактерише специфична ведра атмосфера и негативно лудило које чини супротност, шири немир и страх.
Наше, српско лудило је нешто треће.
Основна карактеристика српског лудила је мазохизам и сенилност а посебно је уочљиво у време савезних и локалних избора. Иако редовно незадовољни и огорчени на све оно што се догађа у држави, наши грађани - гласачи у време одржавања избора користе посебне методе потискивања сећања на пређашње муке и стимулисања потребе да се мучитељу изађе у сусрет приношењем нових жртви, масовно потписују продужетак сопственог утамничења дајући гласове управо онима које виде као своје џелате.
Како би се другачија ова појава могла описати осим као лудило.
Још веће је лудило то што ће ти исти гласачи већ након изласка са бирачког места врло искрено и енергично подржавати све оне који се отворено боре против мучитеља (којима је управо додељен глас) па би се свако нормалан могао запитати откуд такав парадокс!
Али ако упитате гласаче због чега су гласали за оне које не подржавају, одговориће вам питањем: За кога да гласам?
Све у свему, добро би било да ово није само хипотетичко питање јер свој избор не би променили па чак и да су се лично нашли на гласачком листићу као једна од понуђених опција. Разлог: просто се боје сваке промене а "ови" су већ ту па ваљда ће се нешто поправити.
Ма, да, хоће... сигурно...
Шта онда и коме објашњавати?!
Тешко је овом народу, којег су већ многи издали и изневерили, објаснити за кога и због чега треба гласати а још је теже објаснити за шта не треба гласати јер и поред свих редовних јадиковки, и даље је превише оних који на сваким изборима упорно и панично заокружују највеће зло.
Е то је наш гласачки менталитет! Узалуд ми сви у глас данас вичемо да хоћемо да се нешто промени када сутра сами себи забијамо нож у леђа неспособни да се носимо са било каквом променом, макар и на боље. Таквим ритуалним понављањем сулудих радњи само додатно учвршћујемо позиције својих тлачитеља и елиминишемо сваку сумњу да би се народ икада могао побуднити, супротставити или бар негодовати због патње које му наноси таква власт.
Не знам да ли се уопште можемо надати да ће ово колективно лудило у неком моненту стагнирати па да макар на једне изборе понесемо чисту свест и однесемо мирну савест али све више верујем да се тако нешто неће догодити. Управо зато су сваки ванредни избори само бесмислено бацање новца у амбис у који и сами скачемо.
И на крају, када се зброје гласови, остаје нам само да наслућуемо који однос бирача најгоре опције су заведене овце а колики је проценат лудака који немају паметнија посла него да себи и свима нама до изнемоглости загорчавају живот својим опсесивно-компулзивним заокруживањем истих имена на гласачком листићу...
